marija86

Tišina….

Tišina….

Opet sama….

Praznina….Noć…..Četiri zida ……I ja….

Svetlo…Odjednom…vidim te,sediš preko puta mene…Tako si mi blizu..a opet tako daleko….

Gledam te….isti kao uvek, sredjen, ma bas onakav kakvog te volim…poseban…običan…svoj…

Želim da ti kazem da…..Opet ne mogu,gledaš me i smeješ se onako kako samo ti umeš….

Borim se da ne zaplačem….ne mogu više…pa tu si…suza je krenula, isto kao one noći kada su mi srušili sve snove,kao one noći kada si bio blizu,…ni tada nisam znala šta da ti kažem…oni su samo pričali,pričali a ja sam mislila na tebe,isto kao i sada,kao i svake noći,…plačem kao tada, plačem jer sam te izgubila i ne znam da li ćeš se vratiti,…  šta da uradim da bude kao pre….Nemam a dala bi sve samo da opet bude kao ranije………

Boli,boli jako kada gubiš, jedino, do čega ti je stalo, ono pravo….A,ja znam da je to pravo, znam da se za to vredi boriti,ali ne mogu sama,ti si daleko…

Vidim te, a ti me necuješ…..

Sama…..

Želim…..

Reci,sta da uradim?

“Svako te pominje,i svakog briga je šta se to desilo sa nama.

Pomislim poziv je tvoj,a znam da ne znaš ni broj..

Šta se to desilo sa nama?U sve ću da verujem samo da ljubim te,

Drugi te kradu od mene ja ipak nadam se…..

Živim da se vratiš, znam da je teško opet da nadješ put…

Živim da te nadjem, zbog tebe živim ja, ti si jedini razlog ja znam,

Al’ ostani sam da te  pronadjem i da te vratim…znam da je teško opet da nadješ put….

Ostani sam,ostani, MOLIM TE………

Šta se to desilo sa nama…U sve ću da verujem, samo da ljubim te,..drugi te kradu od mene, ja ipak nadam se…

Živim da se vratiš……………………Zbog tebe živim ja,ti si jedini razlog,ja znam….”